March 6th, 2011
By vladimir.krstevski
ALL` INFINITO
ЕСЕИ ЗРМÐКЕДОÐСКÐТРМУЗИКÐ[1]
Марко КоловÑки
ЕПИЛОГ:
ПРЕД ÐОВИ ПРЕДИЗВИЦИ
СОЦИЛОШКИ ДИСКУРС:
ИСКУШЕÐИЈÐТРÐРСОВРЕМЕÐОТО ÐœÐКЕДОÐСКО
МУЗИЧКО ТВОРЕШТВО ДЕÐЕС
Повеќе години нанaзад македонÑките музички творци, главно концентрирани во Сојузот на композиторите на Македонија, во различни пригоди и на различен начин Ñе обидуваа да ја артикулираат ÑоÑтојбата во која Ñе наоѓа Ñовременото македонÑко музичко творештво. Read more
January 26th, 2011
By aneta.stojnic
Teorija koja Hoda (Beograd) i Kontrapunkt (Skoplje) u okviru projekta RaÅ¡kolovano znanje (O^O) organizuju seminar i javno predavanje Alda Milohnića, sociologa i teoretiÄara teatra i kulture iz Ljubljane. U projekat kolektivnog samoobrazovanja u umetnosti i kulturi RaÅ¡kolovano znanje (O^O), ukljuÄio se na poziv radne grupe Umetnost i/kao politika, koja se bavi istraživanjem odnosa umetnosti i politike, kao i repolitizacije diskursa humanistike. Predavanje i diskusija u Kulturnom centru Magacin, zamiÅ¡ljeni su kao zavrÅ¡na sesija dvodnevnog seminara koji će Aldo Milohnić raditi sa ovom radnom grupom.
JAVNO DOBRO I NJEGOVE PERFORMANSE
Borba za oÄuvanje javnog prostora pred investicijskom ekspanzijom korporativnog kapitala ima dugu istoriju. Relativno novijeg datuma je, meÄ‘utim, neoliberalna strategija kojom se izbegava kontrola javnosti putem modela takozvanog “javno-privatnog partnerstvaâ€. Mada je ova fraza sama po sebi oksimoron, politiÄari, menadžeri i PR odeljenja koriste je da zamagle realne pretnje koje ova vrsta poslova predstavlja za javni interes.
U uvodu svog predavanja, Aldo Milohnić će problematizovati prodor privatnog kapitala u javni urbani prostor, s posebnim osvrtom na komercijalizaciju umetnosti i kulture. U drugom delu predavanja biće predstavljeno nekoliko primera umetniÄkih akcija i performansa u urbanom javnom prostoru, s ciljem da se ispita status javnog dobra i javnog interesa u odnosu prema branding-u u ekonomiji, politici i sistemu umetnosti.
Predavanje je na engleskom jeziku, bez prevoda.
ALDO MILOHNIĆ je magistar sociologije kulture. Zaposlen je u Mirovnom institutu – Institutu za savremene druÅ¡tvene i politiÄke studije u Ljubljani, kao nauÄni saradnik na istraživanjima iz oblasti sociologije kulture i kulturnih politika. Urednik je edicije Politike i autor nekoliko knjiga, od kojih je najnovija Teorije savremenog pozoriÅ¡ta i performansa (2009), koja se upravo prevodi na srpski jezik. Uredio je desetak tematskih brojeva Äasopisa za umetnost i kulturu, a svoje tekstove najÄešće objavljuje u pozoriÅ¡nim Äasopisima (Maska, Frakcija, TkH, Amfiteate, Performance Research itd.), zatim u katalozima i zbornicima. UÄestvovao je u brojnim meÄ‘unarodnim konferencijama iz oblasti druÅ¡tvenih teorija, teorija kulture, izvoÄ‘aÄkih umetnosti i kulturnih politika, a Äesto predaje i na Seminaru savremenih scenskih umetnosti (Maska, Ljubljana). Oblasti njegovog interesovanja su sociologija kulture, kulturne politike, teorija izvoÄ‘aÄkih umetnosti i epistemologija druÅ¡tvenih nauka i humanistike.
January 26th, 2011
By aneta.stojnic
Translated by Olga Vuković
Any man today can lay claim
to being filmed.
Walter Benjamin  Â
In the concluding paragraph of his legendary essay ‘The Work of Art in the Age of Mechanical Reproduction’ Walter Benjamin outlines a critique of the Fascist aestheticisation of politics. His crucial, and later frequently quoted, conclusion is encapsulated in the last two sentences: “This is the situation of politics which Fascism is rendering aesthetic. Communism responds by politicising art.” Read more
January 24th, 2011
By marko.djordjevic
Razmena znanja pod okriljem institucija, državnih ili privatnih, uvek ima za cilj proizvodnju i reprodukciju znanja, bilo ono orijentisano ka nominalnim „prosvetiteljskim“ ciljevima, bilo ka tržišnoj proizvodnji kadrova.
U odnosu na ova dva modela samoobrazovanje ima potencijalno subverzivni karakter. Ono nije odreÄ‘eno definitivnim i noramtivnim „proizvodom“ svog rada. Normativ institucija je oliÄen u obrazovanom Äoveku koji ispunjava svoju ulogu u druÅ¡tvu, ili u pojednicu koji je za nominalni ulazak u red akademskih graÄ‘ana spreman da plati velike sume novca.
Kroz samoobrazovanje se preispituju i kritikuju datosti kao Å¡to su, „uloga u druÅ¡tvu“ i „novÄana vrednost znanja“. KritiÄki reÄnik novih formi obrazovanja se izvodi iz savremenih teorijskih tekstova i praksi, kao i pomoću umrežavanja sa ljudima koji imaju sliÄne ideje o prevazilaženju tradicionalne pedagogije[1]. U praznom prostoru izmeÄ‘u državnih i privatnih institucija obrazovanja nastaju otvorene obrazovne strukture u kojima je znanje besplatno a „pedagogija“ eksperimentalna. Rezultat ovakvog delovanja ostaje nepoznat, nepredvidiv i samim tim potencijalno subverzivan.
[1] O tome su pisali MiÅ¡ko Å uvaković i Bojan ÄorÄ‘ev
vidi http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/tag/post-pedagogy/?lang=HR
January 21st, 2011
By marko.djordjevic
Dok ti nisi rođen, roboti nisu sanjali, nisu žudjeli.
ReÄe robotu djeÄaku Davidu njegov konstruktor u filmu AI (Steven Spielberg, 2000.)
Život slika u naÅ¡e je vrijeme poduzeo odluÄni zaokret: najstariji mit o stvaranju živih slika, fabrikaciji inteligentnog organizma uz pomoć umjetnih, tehniÄkih sredstava, sada je zahvaljujući novoj konstelaciji meÂdija na brojnim razliÄitim razinama, postalo teorijski i praktiÄki moguće. Preklapanje genetskih i raÄunalnih tehnologija s novim oblicima spekulativnog kapitala od kiberprostora i bioprostora (unutraÅ¡nje strukture orÂganizama) stvorilo je novu granicu za tehnologijske inovacije, prilagodbe i eksploatacije – novi oblici objekÂtnosti i teritorijalnosti za nove oblike carstva. Steven Spielberg tu promjenu registrira priÄajući priÄu o izumu jedne slike koja je, posve doslovno, “stroj koji žudi”. David, suvremeni odgovor na Pinokija, je robot djeÄak koji sanja i žudi, i (oÄigledno) ima posve razraÄ‘enu ljudsku subjektivnost. On je programiran da voli i traži ljubav, zahtjev koji postaje toliko opsesivan (on se za ljubav svoje majke takmiÄi sa svojim pravim ljudskim “bratom”) da je na kraju odbaÄen i ostaje siroÄe. Na pitanje, Å¡to slike žele? odgovor je u tom sluÄaju jasan: one žele da budu voljene, da budu “stvarne”. Read more
January 4th, 2011
By admin
Raškolovano znanje – Letnja škola; Herceg Novi, 09. 08. 2010.
Fokus ovog izlaganja je razmatranje politiÄnosti umetnosti, a ne politiÄke umetnosti. PolitiÄnost je shvaćena kao aspekt umetniÄkog rada, diskursa, dela ili projekta, koji se odnosi na njegovu orijentaciju, pozicioniranje i delovanje u aktuelnoj javnoj sferi druÅ¡tva – prema i u njegovoj strukturi, distribuciji moći, subjektima koji ga Äine ili su iz njega iskljuÄeni, “raspodelama Äulnog†i ideoloÅ¡kim diskursima. Kako je politiÄnost dakle neizbežan aspekt bilo kog i svakog umetniÄkog rada, koji ne postoji drugaÄije nego u javnoj druÅ¡tvenoj sferi, iz ove perspektive se ne govori o politiÄkoj umetnosti, kao specifiÄnoj umetniÄkoj delatnosti zainteresovanoj za politiÄka pitanja. U interesovanje ovog izlaganja podjednako ulaze sasvim razliÄiti umetniÄki radovi. Kada kažem “podjednako ulaze u interesovanja†ne znaÄi da ih (politiÄki) izjednaÄavam, već da ih sve stavljam na isti “testâ€. A upravo test politiÄnosti ne ispuÅ¡ta iz vida da se ona veoma razlikuje od rada do rada prema tome da li je strateÅ¡ka ili taktiÄka, oportuna i servilna ili kritiÄka i transformativna, policijska ili politiÄka, intencionalno ugraÄ‘ena u umetniÄki rad ili proÄitana tek u njegovom suoÄenju sa okružujućim druÅ¡tvenim kontekstom.
Read more
