O tri rada*
sa 52. Oktobarskog salona
*tekst je napisan novembra 2011. za Äasopis Propeler  #3 (tematski broj o Oktobarskom salonu), ovde ga objavljujem u neznatno izmenjenoj verziji
Na proÅ¡logodiÅ¡njem Salonu se proseÄni posetilac, zainteresovan za savremenu umetniÄku produkciju, suoÄavao sa brojnim problemima u razumevanju izloženih radova. Prvenstveno, statementi uz radove su bili nekomunikativni i Äesto nisu govorili niÅ¡ta o onome Å¡to je izloženo. U brojnim sluÄajevima nam ni tekst iz kataloga nam nije mogao pomoći. Mnogi važni aspekti jednog rada su ostajali nepoznati i moguće ih je bilo saznati tek uz struÄno voÄ‘enje. Diskutovati o konceptu izložbe, i o tome koliko se koji rad uklapao u taj koncept je gotovo nemoguće kada, iz predviÄ‘enih sredstava informisanja o radovima nismo mogli saznati gotovo niÅ¡ta relevantno. Donekle je ovaj problem bio nadomeÅ¡ten sesijama razgovora sa umetnicima/cama o izloženim radovima, ali za brojne posetioce Salona izložba je ostala teÅ¡ko Äitljiva i neartikulisana. Uprkos svemu, Salon je uspeo da postavi nekoliko radova koji problematizuju jedno važno pitanje savremene umetnosti: Gde je granica izmeÄ‘u graÄ‘anskog aktivizma i umetniÄkog aktivizma?