May 4th, 2012
By marko.djordjevic
O tri rada*
sa 52. Oktobarskog salona
*tekst je napisan novembra 2011. za Äasopis Propeler  #3 (tematski broj o Oktobarskom salonu), ovde ga objavljujem u neznatno izmenjenoj verziji
Na proÅ¡logodiÅ¡njem Salonu se proseÄni posetilac, zainteresovan za savremenu umetniÄku produkciju, suoÄavao sa brojnim problemima u razumevanju izloženih radova. Prvenstveno, statementi uz radove su bili nekomunikativni i Äesto nisu govorili niÅ¡ta o onome Å¡to je izloženo. U brojnim sluÄajevima nam ni tekst iz kataloga nam nije mogao pomoći. Mnogi važni aspekti jednog rada su ostajali nepoznati i moguće ih je bilo saznati tek uz struÄno voÄ‘enje. Diskutovati o konceptu izložbe, i o tome koliko se koji rad uklapao u taj koncept je gotovo nemoguće kada, iz predviÄ‘enih sredstava informisanja o radovima nismo mogli saznati gotovo niÅ¡ta relevantno. Donekle je ovaj problem bio nadomeÅ¡ten sesijama razgovora sa umetnicima/cama o izloženim radovima, ali za brojne posetioce Salona izložba je ostala teÅ¡ko Äitljiva i neartikulisana. Uprkos svemu, Salon je uspeo da postavi nekoliko radova koji problematizuju jedno važno pitanje savremene umetnosti: Gde je granica izmeÄ‘u graÄ‘anskog aktivizma i umetniÄkog aktivizma?
Read more
February 27th, 2012
By marko.djordjevic
Uvod
Svaki istoriÄar i teoretiÄar koji se želi baviti valorizacijom savremene umetnosti je upućen na poznavanje umetnosti prethodnih par decenija. Savremena umetnost Äesto nalaže multidisciplinarni pristup i poznavanje najÅ¡ireg spektra teorije radi diskurzivnijeg Äitanja umetniÄkih radova. Jedan od aktuelnih problema je  odnos izmeÄ‘u umetnosti i politike. Ono Å¡to želimo postići u ovom tekstu je konstruisanje teoretskog postupka za Äitanje odnosa umetnosti i politike na umetniÄkoj sceni Srbije od 1989. do 1995. godine. Poznavanje tog kratkog vremenskog perioda u umetnosti, kao i teoretsko iÅ¡Äitavanje odnosa umetnosti i politike u njemu, je relevantno za bolje razumevanje savremene umetniÄke scene u Srbiji danas. Ovaj tekst je zamiÅ¡ljen kao jedan u nizu radova kojima želimo mapirati i problematizovati istorijske neuralgiÄne taÄke savremene umetnosti u Srbiji. Read more
November 24th, 2011
By marko.djordjevic
POLITIÄŒNOST UMJETNOSTI U DOBA NEOLIBERALNOG CINIZMA
Razgovor s Aldom Milohnićem
Teorija koja Hoda (Beograd) i Kontrapunkt (Skoplje) u okviru projekta RaÅ¡kolovano znanje (O^O) organizirali su u januaru 2011. u Kulturnom centru Magacin u Kraljevića Marka seminar i javno predavanje Alda Milohnića, sociologa i teoretiÄara teatra i kulture iz Ljubljane. U projekat kolektivnog samoobrazovanja u umetnosti i kulturi RaÅ¡kolovano znanje, Milohnić se ukljuÄio na poziv radne grupe Umetnost i/kao politika, koja se bavi istraživanjem odnosa umetnosti i politike, kao i mogućnosti repolitizacije diskursa humanistike. Objavljujemo Milohnićeve odgovore na pitanja Älanova/ica naÅ¡e radne grupe, koja su usledila nakon njegovog gostovanja u Beogradu.
Koliko je moguća autonomna umetnost danas, i na koji naÄin?
Da bi uopće mogli razmiÅ¡ljati o “autonomnoj umjetnosti†danas moramo se najprije vratiti nekoliko koraka natrag u proÅ¡lost. Autonomna umjetnost je naime kategorija buržoaskog druÅ¡tva s kraja 18. stoljeća. Prije pojave prosvjetiteljstva, umjetniÄka produkcija bila je u funkciji dvora, aristokracije i crkve. JaÄanje buržoazije donosi sa sobom i oslobaÄ‘anje ondaÅ¡njeg druÅ¡tva od feudalnih spona i stvaranje tržiÅ¡ta. U tome se ogleda revolucionarna uloga buržoazije, o kojoj piÅ¡u joÅ¡ Marx i Engels u KomunistiÄkom manifestu. Read more
November 24th, 2011
By marko.djordjevic
Esej Žaka Ransijea koji nam može pomoći da shvatimo razvoj njegovih terimna i
njihovu upotrebu
Objavljeno u:Â Paragraph, Edinburgh, br. 28, 2005., 13-25.
Ranciere – From Politics to Aesthetics
May 24th, 2011
By sava.jokic
(краток оÑврт на „Големата вода“ од Живко Чинго и филмот „Големата вода“ на Иво Трајков)
Golemata voda trailer
„Големата вода“ (2004) режија: Иво Трајков, Ñценарио: Иво Трајков, Владимир БлажевÑки, директор на фотографија: Суки Медечевиќ, музика: Кирил ÐајковÑки, улоги: Митко ÐпоÑтоловÑки, Мето ЈовановÑки, Сашо КекеновÑки, Верица ÐедеÑка, Маја СтанковÑка, награди: Гран при на 26-тиот Интернационален филмÑки феÑтивал во ВаленÑија и награда за најдобра режија, најдобра филмÑка музика и најдобра фотографија на феÑтивалот во ВаленÑија (2005), најдобар филм на Интернационалниот филмÑки феÑтивал во Дубровник (2005), и награда од публиката на филмÑкиот феÑтивал во КонÑтанца, Романија (2005). Read more
May 24th, 2011
By sava.jokic
(кон филмот „Панкот не е мртов на Владимир БлажевÑки и врÑките Ñо македонÑкото транзициÑко општеÑтво)
Панкот не е мртов
„Панкот не е мртов“ (2011), режија: Владимир БлажевÑки, Ñценарио: Владимир БлажевÑки, музика: ÐлекÑандар ПејовÑки, продуцент: Дарко Попов, улоги: Јордан Симонов, Камка ТоциновÑки, Тони МихајловÑки, Ðевдет Јашари, Кирил поп ХриÑтов. Read more
May 21st, 2011
By marko.djordjevic
Veoma znaÄajna knjiga za svakog ko poÄinje misliti o odnosima umetnosti i politike. U ovom engleskom prevodu osim teksta “The Distribution of the Sensible”, tu je i intervju sa Ransijeom,
kao i  pogovor Slavoja Žižeka
25269184-Ranciere-Jacques-The-Politics-of-Aesthetics-the-Distribution-of-the-Sensible-2004
April 17th, 2011
By marko.djordjevic
Film “Zombietown” engleskog režisera Marc Hawker-a iz 1995.godine
može biti zanimljiv materijal za naÅ¡e polje istraživanja. ReÄ je o dokumentarcu prepunom haotiÄnih sekvenci koji ne nose neki naroÄiti narativ već pre služe (ili bi barem trebalo da služe) dokumentaciji stanja u Beogradu tokom Äitave te 1995. god. Read more
January 26th, 2011
By aneta.stojnic
Teorija koja Hoda (Beograd) i Kontrapunkt (Skoplje) u okviru projekta RaÅ¡kolovano znanje (O^O) organizuju seminar i javno predavanje Alda Milohnića, sociologa i teoretiÄara teatra i kulture iz Ljubljane. U projekat kolektivnog samoobrazovanja u umetnosti i kulturi RaÅ¡kolovano znanje (O^O), ukljuÄio se na poziv radne grupe Umetnost i/kao politika, koja se bavi istraživanjem odnosa umetnosti i politike, kao i repolitizacije diskursa humanistike. Predavanje i diskusija u Kulturnom centru Magacin, zamiÅ¡ljeni su kao zavrÅ¡na sesija dvodnevnog seminara koji će Aldo Milohnić raditi sa ovom radnom grupom.
JAVNO DOBRO I NJEGOVE PERFORMANSE
Borba za oÄuvanje javnog prostora pred investicijskom ekspanzijom korporativnog kapitala ima dugu istoriju. Relativno novijeg datuma je, meÄ‘utim, neoliberalna strategija kojom se izbegava kontrola javnosti putem modela takozvanog “javno-privatnog partnerstvaâ€. Mada je ova fraza sama po sebi oksimoron, politiÄari, menadžeri i PR odeljenja koriste je da zamagle realne pretnje koje ova vrsta poslova predstavlja za javni interes.
U uvodu svog predavanja, Aldo Milohnić će problematizovati prodor privatnog kapitala u javni urbani prostor, s posebnim osvrtom na komercijalizaciju umetnosti i kulture. U drugom delu predavanja biće predstavljeno nekoliko primera umetniÄkih akcija i performansa u urbanom javnom prostoru, s ciljem da se ispita status javnog dobra i javnog interesa u odnosu prema branding-u u ekonomiji, politici i sistemu umetnosti.
Predavanje je na engleskom jeziku, bez prevoda.
ALDO MILOHNIĆ je magistar sociologije kulture. Zaposlen je u Mirovnom institutu – Institutu za savremene druÅ¡tvene i politiÄke studije u Ljubljani, kao nauÄni saradnik na istraživanjima iz oblasti sociologije kulture i kulturnih politika. Urednik je edicije Politike i autor nekoliko knjiga, od kojih je najnovija Teorije savremenog pozoriÅ¡ta i performansa (2009), koja se upravo prevodi na srpski jezik. Uredio je desetak tematskih brojeva Äasopisa za umetnost i kulturu, a svoje tekstove najÄešće objavljuje u pozoriÅ¡nim Äasopisima (Maska, Frakcija, TkH, Amfiteate, Performance Research itd.), zatim u katalozima i zbornicima. UÄestvovao je u brojnim meÄ‘unarodnim konferencijama iz oblasti druÅ¡tvenih teorija, teorija kulture, izvoÄ‘aÄkih umetnosti i kulturnih politika, a Äesto predaje i na Seminaru savremenih scenskih umetnosti (Maska, Ljubljana). Oblasti njegovog interesovanja su sociologija kulture, kulturne politike, teorija izvoÄ‘aÄkih umetnosti i epistemologija druÅ¡tvenih nauka i humanistike.
January 26th, 2011
By aneta.stojnic
Translated by Olga Vuković
Any man today can lay claim
to being filmed.
Walter Benjamin  Â
In the concluding paragraph of his legendary essay ‘The Work of Art in the Age of Mechanical Reproduction’ Walter Benjamin outlines a critique of the Fascist aestheticisation of politics. His crucial, and later frequently quoted, conclusion is encapsulated in the last two sentences: “This is the situation of politics which Fascism is rendering aesthetic. Communism responds by politicising art.” Read more