Umetnost i/kao politika

Esej Žaka Ransijea koji nam može pomoći da shvatimo razvoj njegovih terimna i
njihovu upotrebu

Objavljeno u: Paragraph, Edinburgh, br. 28, 2005., 13-25.
Ranciere – From Politics to Aesthetics

Veoma značajna knjiga za svakog ko počinje misliti o odnosima umetnosti i politike. U ovom engleskom prevodu osim teksta “The Distribution of the Sensible”, tu je i intervju sa Ransijeom,
kao i  pogovor Slavoja Žižeka

25269184-Ranciere-Jacques-The-Politics-of-Aesthetics-the-Distribution-of-the-Sensible-2004

Razmena znanja pod okriljem institucija, državnih ili privatnih, uvek ima za cilj proizvodnju i reprodukciju znanja, bilo ono orijentisano ka nominalnim „prosvetiteljskim“ ciljevima, bilo ka tržišnoj proizvodnji kadrova.

U odnosu na ova dva modela samoobrazovanje ima potencijalno subverzivni karakter. Ono nije određeno definitivnim i noramtivnim „proizvodom“ svog rada. Normativ institucija je oličen u obrazovanom čoveku koji ispunjava svoju ulogu u društvu, ili u pojednicu koji je za nominalni ulazak u red akademskih građana spreman da plati velike sume novca.

Kroz samoobrazovanje se preispituju i kritikuju datosti kao što su, „uloga u društvu“ i „novčana vrednost znanja“. Kritički rečnik novih formi obrazovanja se izvodi iz savremenih teorijskih tekstova i praksi, kao i pomoću umrežavanja sa ljudima koji imaju slične ideje o prevazilaženju tradicionalne pedagogije[1]. U praznom prostoru između državnih i privatnih institucija obrazovanja nastaju otvorene obrazovne strukture u kojima je znanje besplatno a „pedagogija“ eksperimentalna. Rezultat ovakvog delovanja ostaje nepoznat, nepredvidiv i samim tim potencijalno subverzivan.

vidi http://www.deschoolingclassroom.tkh-generator.net/tag/post-pedagogy/?lang=HR